Hoću s nekim da razgovaram,

Hoću s nekim da razgovaram, hoću da mu iznesem
svoje probleme,

 hoću da mi se objasne neke stvari, pa ne može to
tako, iskričari moji?!

Ovaj do mene ne radi ništa, i za to NIŠTA, još je
i više plaćen od mene!

A ima još toga. ..Imam ja i neke svoje probleme,
da kažemo familijarne

koji se ne govore tek tako i svakome!

 Hoću to nekome reći, otvoriti dušu da me se
sasluša,

 da mi bude lakše. A ljudi nemaju vremena za
mene.

Zaustavim prijatelja na ulici i kažem:

- Divno da sam te srela. Znaš, moj partner….

I tu me prijatelj prekida.


- E, on mi sada treba. Tu mi možeš mnogo pomoći.

 Onaj njegov brat što radi u građevinskoj firmi,

on ti lakše dolazi do tog cementa.


A meni trebaju samo još dvije vreće pa da dovršim
kuću...


 Daj, učini mi to, zamoli  partnera da on zamoli
brata.

I što sada?!

Umjesto da on mene shvati, ja sada moram shvatiti
njega.

Ja se moram miriti sa bratom od partnera zbog

dvije vreće cementa!

 Zapravo, to nisu dvije vreće cementa. ..to je

njegova muka,

 njegovo opterećenje.

 Čovjek mi prišao, otvorio srce, povjerio se...

I ja sam ga shvatila. Ali tko će mene shvatiti,

kad za mene nitko nema vremena! A i ja moram

nekome reći

 ono što mene tišti, otvoriti dušu, izjadati
se...

Pa krenem pretpostavljenom. Ne mora on ništa

poduzimati,

 ništa pomoći, ali neka me sasluša, bit će mi
lakše.

 E, ali na vratima je tajnica:

- Gospodin taj i taj, nema vremena, jako je

zauzet!

- Ima klijenta?

- Nema ali je zauzet! Svaki čas guta aspirine.

Pa razmišljam: nije baš da me neće primiti,

 zaokupljen je čovjek problemima, čim guta

aspirine. Nije mu lako.

 Znamo, pao je u nemilost rukovoditelja,

 ima i on svoje muke. Vidila sam ga i pred

njegovim uredom!

 I on moli da ga se primi, ali i tamo je

tajnica. A rukovoditelj sam u kancelariji,

 ali ga neće primiti. Zašto?

 Zato što i ON ima svoje probleme.

 Rukovoditeljski i stranački  problemi.

Pao je u nemilost gradonačelnika,

 onda žena, pa djeca, pa se i kod njega

 nakupilo...

E, sada ne može on uz svoje probleme gurati u

glavu još i tuđe probleme!

A tko njega da shvati? I on bi to nekome rekao,

ali kome? Gradonačelniku? Da, ali gradonačelnik
nema vremena

za njega. I tamo je tajnica.

- Gradonačelnik? Jest da je sam u kancelariji,

 ali je zauzet Guta tablete!

Guta, dabome da guta, jer i gradonačlnik je isto

 tako čovjek, kao i svi mi. I on ima svoje

probleme. Nije ni njemu lako!

Jest da je on gradonačelnik, ali su mu i problemi

gradonačelnički!

 Ima gradonačelničke probleme kod kuće, zatim

gradonačelničke probleme na poslu, pa sve tako

nešto gradonačelničko.

I kome sad on da kaže svoju muku, kako se

riješiti svojih problema, kome to reći?

Ministru?!

 Da, ali on je u nemilosti kod ministra.

 I on odlazi ministru, najavi se, htio bi mu

otvoriti dušu, izjadati se, ali ministar nema

vremena za njega. Zauzet, guta amizole!

A zašto? Zato što i ministar ima svoje

probleme! A problemi su ministarski!

Ministarski na radnom mjestu, ministarski kod


kuće. Živ čovjek od krvi, mesa i problema.

 I kome on sad da iznese te svoje probleme?

 Treba i njega shvatiti!

Ovako treba gledati na stvar.

 Nisi samo ti od problema, i nije samo tvoj

problem - problem!

 E, ako tako shvatiš stvari, pa shvatiš

pretpostavljenog, pa rukovoditelja,

gradonačelnika, ministra,

predsjednika... onda ćeš lakše shvatiti i sebe


 A ako si shvatio sebe, onda je stvar u redu,

onda ti nitko i ne treba.

 Zašto smetati drugima,

 razgovaraj sam sa sobom,

jer sam ćeš najbolje sebe i shvatiti.

 Pa sam tako i ja razgovarala sama sa sobom,

 iznijela sam sve probleme pred sebe,

 izjadala se

samoj sebi, posavjetovala samu sebe,

i sada sam bez problema!